Predgovor legalizera Njegovog Kraljevskog Visočanstva

Nadvojvode Otta Von Habsburga

Oto fon Habzburg Vrhovni nosilac krsta i legalizator Evropskog reda vinskih vitezova

Turbulentna vremena koja proživljavamo, izražena ne samo problemom terorizma već i promenama koje nam predstoje u Evropi, još jednom podvlače veliki značaj jakih korena za pojedince i zajednice. Samo čvrsto usidrena drveća mogu uspešno da izdrže oluju.

U ljudskom smislu, taj koren je tradicija, odnosno veza sa tradicijama naših predaka, sa karakterom našeg naroda, sa našom verom, a samim tim i sa onim principima koji su definisali našu veličinu.

Evropski red vinskih vitezova je važan jednostavno zato što mu je sedište u Burgenlandu. Ovaj region spaja mađarsku, austrijsku i hrvatsku kulturu, koji je doživeo teška vremena i uspešno ih prevazišao. Zadatak velike Austrije je uvek bio da bude most između Dunavskog basena i nemačkog regiona.

Ovaj zadatak se nastavlja, štaviše, trenutno je još važniji s obzirom na proširenje Evropske unije.

Pre svega, ne sme se zaboraviti da veličina Evrope proizilazi iz njene hrišćanske kulture. Evropa je nezamisliva bez nje. Veliki pokreti u njenoj istoriji gotovo uvek su bili motivisani verom. Ovo se odnosi i na ratove koji su stvorili Evropu, bilo u Podunavlju ili na bitke u Zapadnoj Evropi, takozvane Mavarske ratove.

Potonji, zajedno sa Rekonkistom, odnosno oslobođenjem, primer su i danas. Najbolji primer za to je pećina Kovadonga, mali položaj koji su hrišćani držali od napada Mavara. Čitava Španija je bila poplavljena, a poslednje preostale jedinice su stajale same i odsečene od svih na ovom planinskom masivu. Njihova je odluka, sa poverenjem u Boga, da pokrenu gotovo nezamislivo osvajanje koje je dovelo do oslobođenja svih španskih teritorija.

U Burgenlandu, s druge strane, moglo se doživeti neprijateljska poplava, poslednja za života starije generacije našeg vremena, kroz okupaciju polovine evropskog kontinenta u to vreme. Burgenland je strašno patio, izdržao je, a takođe je doživeo i lepe sate oslobođenja na svom tlu. Ali to je bilo moguće samo zato što je bilo ljudi koji su odbijali da se odreknu nade, jer su verovali u Boga.

Istorija je takođe obaveza. Evropsku budućnost dugujemo svima onima u Podunavlju i šire koji još nisu postigli punu slobodu i bezbednost kroz članstvo u Evropskoj uniji. Mi, koji smo iskusili stranu okupaciju, svedoci smo da ako se ostane veran principima, na kraju će se i uspeti.

Lojalnost našoj tradiciji je očigledna ne samo u našem unutrašnjem stavu, već i u našim spoljašnjim običajima. Svako ko poznaje istoriju Evrope zna važnost naše vinske kulture. Nije slučajno da je Isus Hrist učinio svoje prvo čudo pretvorivši vodu u vino, na zahtev svoje majke. Svako ko putuje našim kontinentom zna da je na onim mestima gde je vinogradarstvo ekonomska osnova, civilizacija cvetala. To označava čovečanstvo, umetnost, lepotu i radost života.

U tom smislu, veza između viteštva i koncepta vina je potpuno opravdana. Oboje su delovi naše istorije, našeg samog bića, i stoga naša obaveza, ne najmanje važna, da ostanemo verni ovoj tradiciji.

To je ono što Evropsko viteštvo vina želi da sačuva. Na ovom putu, uspeće i ispuniti svoju misiju u ujedinjenoj Evropi.

Dr Oto fon Habzburg Vrhovni nosilac krsta Evropskog viteštva vina

Formula

Suština ORDO EKUESTRIS VINI EUROPAE u kratkom obliku.

Sa objektivnošću prema verskim denominacijama, politici, ekonomiji i klasnim interesima, Viteški konfederati rade:

za kulturu vina, uvažavanje vina i promociju finog vina

za nauku i istraživanje na temu vina

za istinito, dobro i lepo, kao i za negovane festivale

za poboljšanje života i vina

za hrišćanske vrednosti, jer je sveti centar Viteškog reda vina usidreno u simbolu naše vere

za istinsko plemenitost duha, stoga se viteške funkcije karakterišu dobrovoljnim i počasnim statusom – i stoga su neprofitne i neprofitne

za društvene, dobrotvorne radove i kulturne, naučne inicijative

za ispunjenje visoke istorijske, društvene i kulturne misije, jer Viteški red vina nastavlja Habzburški red Svetog Đorđa iz 1468. i 1333. godine

za negovanje idealnih vrednosti, plemenitog duha i plemenitog viteškog prijateljstva

za ljudsko dostojanstvo i evropsku zajednicu vrednosti

za evropski identitet i prirodnu evropsku solidarnost

za mir, jer obilje vina pokazuje plodnost mira, Vitezovi vina su takođe Vitezovi mira, što je dokumentovano i osnivanjem Evropske viteške nagrade za mir GALLUS PACIS.

Viteški konfederati ravnopravnog statusa: Hospes, Dame, Conciliarius, Iudex i Eques, služe ostvarenju plemenitih ciljeva Reda kroz svoju posvećenost viteštvu i kroz konkretne doprinose i aktivnosti u svom ličnom i profesionalnom životu. Viteški senat je upravno telo celog Viteštva sa svim njegovim ograncima i ima svoje sedište na mestu osnivanja Viteštva vina u Slobodnom gradu Ajzenštatu i u manastiru Klosternojburg, Austrija. Viteški konzulati = regionalne ogranke Reda vitezova deluju u pojedinačnim regionima.

Prag za viteštvo je:

„Samo kada pobedite zavist i počnete da se zalažete za druge, postaćete istinski viteška osoba.“

U SLAVU BOGA i U SLAVU VINA NAŠ SENAT:

Ord Ekvestris Vini Evropske (Ordo Equestris Vini Europae) održava zvanična partnerstva sa sledećim institucijama:

Univerzitet primenjenih nauka Burgenlanda, od 2000. godine Trgovinska komora Burgenlanda, od 2001. godine Slobodni grad Rust am Ze, od 2005. godine Univerzitet primenjenih nauka Haršanji Janoš u Budimpešti, od 2007. godine Visoka škola vinogradarstva Klosternojburg, od 2010. godine Visoka škola voćarstva i vinogradarstva Silberberg, od 2021. godine

Proklamacija

Ovu proklamaciju je objavio konzul Alfred R. Tombor-Tintera na prvom Festivalu viteštva 22. juna 1984. godine u sedištu Senata Viteškog reda u Ajzenštatu. Trenutna verzija iz 2011. godine uključuje sve amandmane od 1984. godine:

Da bismo pružili uvid u razvoj, prirodu, ciljeve i misiju Viteškog reda vina, ovim proglašavamo i objavljujemo sledeće, sumirano u 18 članova:

Član 1.

Pravo + Prag: 1. Osnivači veruju da je evropski identitet prvenstveno oblikovan kulturom vina i, shodno tome, imaju prirodno pravo na nezavisan, sveevropski Viteški red vina.

2. Izjava o pragu glasi: „Samo kada pobedite zavist i počnete da se zalažete za druge, postaćete istinski viteška osoba.“

Član 2.

Definicija + Dela: 1. Viteški red je plemenita švajcarska konfederacija nosilaca Viteškog reda vina, posvećena uvažavanju vina, negovanju, promociji i širenju kulture vina i srodnih oblasti. 2. Viteštvo će, u saradnji sa svim relevantnim i kompetentnim naučnim institucijama, težiti sprovođenju istraživanja, dokumentacije i publikacija o vinskoj kulturi. 3. Viteštvo ima za cilj da promoviše kvalitetno vino, da donese promenu na bolje u životu i vinu, i time efikasno promoviše vinsku industriju. 4. Viteštvo radi na podizanju statusa vina u društvu; težiće istinitom, dobrom i lepom i slaviće praznike na kulturan način. 5. Viteštvo se zalaže za idealne vrednosti, plemeniti duh i negovanje plemenitog viteškog prijateljstva. 6. Viteški red je konfederacija u kojoj su svi vezani zakletvom vernosti vinu, zemlji i prijateljstvu.

Član 3.

Izjava + Vrednosti: Viteški red vina ispoveda hrišćanske vrednosti i poštuje hrišćansku religiju i tradiciju, posebno zato što je sveta srž Reda viteštva utemeljena u simbolu naše vere. Plemenito vino raduje ljudsko srce; To stvara radost i prijateljstvo, tako da se pod tim pokroviteljstvom viteška aktivnost pojavljuje kao delo mira – Red viteštva kao Red mira. Red viteštva stoji posebno u tradiciji Reda viteštva Svetog Đorđa iz 1333/1468, imajući tako visoke istorijske, društvene i kulturne aspiracije i ispunjavajući važnu evropsku, zapadnu misiju. Kada je tradiciju ovog reda 1984. godine nastavio Red vitezova vina, prior ajzenštatskog samostana Svetog Antuna Padovanskog iz Reda braće milosrđa predsedavao je plemstvom. Dakle, viteške službe i dostojanstva Vitezova vina povezana su sa samostanom. Shodno tome, visoki viteški festivali, naime Tihi festival i Festival osnivanja, počinju službama reda, a Dan Svetog Đorđa, Dan Svetog Martina, Blagoslov vina za Svetog Jovana, kao i Konvent reda, ponavljaju se. Redovno prisustvovanje Konvenciji Reda i proučavanje Atlasa viteštva služe očuvanju intelektualne suštine viteštva i neophodni su za karijeru svakog švajcarskog građanina. Viteška akademija služi promociji viteškog obrazovanja, a Senatska legatska gimnazija (Gimnazija) služi obrazovanju viteške omladine. Viteštvo promoviše društvene, dobrotvorne radove, kao i kulturne i akademske poduhvate. Viteštvo ispoveda istinsko plemenitost duha. Viteške funkcije se odlikuju činjenicom počasnog i dobrovoljnog učešća. Shodno tome, Red vitezova vina je neprofitna organizacija i ni na koji način nije orijentisan ka profitu. Red vitezova vina je legitimisan od strane poglavara Nadkuća Austrije kao habzburški viteški red; videti odeljak 2.2.

Član 4.

Obim delovanja i jezik: 1. Viteštvo sprovodi svoju misiju u kulturnoj i društvenoj sferi, održavajući objektivnost u pogledu verskih denominacija, politike, ekonomije i klasnih interesa. Viteška dokumenta su napisana na latinskom, evropskom, integrativnom kulturnom jeziku. 2. Jezik Viteškog reda u komunikaciji sa Viteškim senatom je nemački. Preovlađujući nacionalni jezici su uobičajeni unutar ogranaka Viteškog reda.

Član 5.

Misija i boje: Viteški red crpi svoju misiju iz same prirode, tj. direktno iz vinograda. 1. Viteška misija je međunarodno validna. Stoga su planirani i osnovani Viteški konzulati u pojedinačnim regionima. 2. Globalna orijentacija Viteškog reda pokazuje se članstvom u Međunarodnoj ligi vinskih redova, „Fédération Internationale des Confréries Bachiques en Paris“, i međunarodnim bojama vina „crvena, zlatna i zelena“.

Član 6.

Struktura i pravni subjektivitet: Viteški red vina uspostavlja svoj pravni subjektivitet prema Zakonu o austrijskim udruženjima. U skladu sa strukturom reda, ogranci viteškog reda van Austrije uspostavljaju svoj pravni subjektivitet prema odgovarajućim važećim državnim zakonima, pri čemu se prava i obaveze između Senata i ogranka viteškog reda regulišu ugovorom. Osnivanje i širenje viteškog reda prati istorijski ukorenjen model. Stoga, dokazani model Rimskog carstva, a štaviše, i model slobodnog grada direktno potčinjenog Carstvu, služi kao model u smislu organizacije i strukture do određene mere.

Član 7.

Ime i ugled: Ime je: „Ordo Equestris Vini Europae“ 1. Evropski jer ovaj termin, koji se koristi od pamtiveka, opisuje kulturnu posebnost i time je značajno oblikovao identitet ovog kontinenta i njegovih stanovnika. Ova misija ujedinjenja ljudi, upravo ovo „jedinstvo u različitosti“, nastaviće da se praktikuje širom Evrope i na međunarodnom nivou. 2. Viteški red vina osnovan je zato što je važno poštovati plemenito vino kao viteško piće i braniti i unapređivati njegov ugled.

Član 8.

Senat i sedište Senata: Senat je upravno telo celog Viteštva i svih njegovih odeljenja. Magistrat (= kancelarija Senata) čine svi zvaničnici Senata. Redovna kurija (= mesto sastanka senatora) i mesto sastanka plemstva (= opšta skupština) nalaze se u Ajzenštatu. Sedište Viteškog senata vina bilo je neraskidivo povezano sa mestom osnivanja Viteštva, Slobodnim gradom Ajzenštatom. Stoga je Viteški red vina povezan sa katedralom i parohijskom crkvom Svetog Martina, koja je ranije bila crkva Vitezova Svetog Đorđa.

Član 9.

Grb i krst: 1. Opštinski grb Gasa, koji datira iz 17. veka, izabran je za grb Viteštva. Tako Marija Vajnberg u južnom Burgenlandu služi kao heraldička crkva Vitezova Vinskog Reda. Grb prikazuje dve isprepletene loze na zelenom „troplaninu“ (tri planine), koje nose tri grožđa raspoređena jedno ispod drugog sa svake strane. Grb je podeljen, prikazujući zlatno grožđe na crvenoj pozadini u prednjoj polovini i crveno grožđe na zlatnoj pozadini u levom polju. Inicijali I.H.D.V. heraldičkog motoa su usidreni u troplaninu. Dakle, boje vina „crvena-zlatna-zelena“ su definisane kao heraldičke boje ili boje viteštva. Ovaj jednostavan, ali ne manje plemenit prikaz izražava „misiju vinograda“. 2. Krst: Ime našeg kontinenta potiče iz helenske mitologije. Pozajmljena iz hebrejsko-feničanskog jezika, reč je izvedena od sledećeg: erev – ereb – Evropa. To znači „zemlja gde sunce zalazi“, dakle leži na zapadu. Feničanska princeza Evropa bila je ljubavnica oca bogova Zevsa, u obliku bika, što ukazuje na kulturni uticaj sa Bliskog istoka. Hrišćanska zaštitnica Evrope je Blažena Devica Marija, čiji simbol, dvanaestorokraki zlatni venac od zvezda, nije samo simbol Evropske unije, već i okvir za naše Viteštvo vina. Ovaj venac od zvezda uokviruje Viteški krst, u čijem se središtu nalazi disk sa pečatom motoa Viteštva. To je simbol borbe protiv osmostruke bede ovog sveta, a to su: bolest, napuštanje, beskućništvo, glad, nedostatak ljubavi, krivica, ravnodušnost i neverovanje.

Član 10.

Grb i moto: Jedinstveni moto našeg Viteškog reda je: „IN HONOREM DEI et IN HONOREM VINI“ (= „U slavu Boga i vina“). Poštovati Boga znači moliti se – poštovati vino znači raditi; stoga, Pravilo reda Svetog Benedikta „ORA et LABORA“ (6. vek) važi i ovde. Viteški senat takođe sledi moto: „PAX et LAETITIA SEMPER NOBISCUM“ (= „Mir i radost neka uvek budu sa nama“).

Član 11.

Misija i identitet: Ispunjavanjem odgovarajuće misije, želimo da doprinesemo podizanju statusa vina u društvu i da ponovo probudimo svest ljudi o suštini ovog svetog pića, svetog dara od Boga. Želimo da usmerimo vinogradare ka njihovoj kulturno i istorijski utemeljenoj slici o sebi i da vratimo poštovanje prema finom vinu kao viteškom piću među svim vinogradarima i ljubiteljima vina. Ovo će učiniti i vitešku misiju vidljivom iznutra, a poruku vidljivom spolja.

Član 12.

Uzor i partnerstvo: Naš uzor treba da budu vekovni vinski redovi u Francuskoj, čiji je rad pozitivno uticao na vrednost šampanjca ili konjaka, na primer. U tom smislu, naše viteštvo, pored svoje dominantne ideološke komponente, ima i praktičan značaj. Kao spoljašnji znak međusobnog uvažavanja, najstariji vinski red na svetu, „Orden Koto de Šampanj“, osnovan 1656. godine, zapečatio je zvanično partnerstvo sa Viteštvom vina. U akademskoj oblasti, uspostavljeno je partnerstvo sa Univerzitetom primenjenih nauka za međunarodne ekonomske odnose, a u ekonomskom sektoru, uspostavljeno je partnerstvo sa Privrednom komorom.

Član 13.

Sadržaj i koristi: Cilj nam je da spojimo prijatno i lepo sa korisnim. Posvećeni smo dobroj zabavi, ali i da to spojimo sa značajnim aktivnostima za našu zemlju i njen narod.

Član 14.

Put i promena: Želimo da sledimo zajednički put sa svim časnim ljubiteljima vina dobre volje kako bismo što pre postigli promenu na bolje u životu i vinu. Vinska Veličanstva su srdačno pozvana da učestvuju u viteškim festivalima u prijateljskoj atmosferi.

Član 15.

Vinska arhiva i Vinska ambasada: Izričito ističemo kulturni značaj vinskih prodavnica i podstičemo njihovo osnivanje. Samo Viteštvo je osnovalo Vitešku vinsku prodavnicu u Senatskoj kući. Ova vinska arhiva prikazuje grbove opština našeg regiona vezane za vino, kao i „Ajzenštatski Silvanov kamen“ iz rimskog doba, „Ajzenštatskog Bahusa“ i druge simbole bogate vinske tradicije našeg regiona, kao što je set za piće iz predrimskog doba, dokument iz 1687. godine, koji se odnosi na najstariji Trokenberenausleze na svetu iz 1526. godine. Sledeća vina su prvenstveno namenjena dokumentovanju u arhivi: stare berbe, vrhunska odlikovanja, specifikacije i vina iz celog sveta. Vinska arhiva je viteško obrazovno sredstvo i otvorena je za javnost. Planiraju se vinske ambasade u stranim zemljama, kroz čiji rad plemenita vina i znanje o vinu treba da budu bolje upoznati zainteresovane strane.

Član 16.

Poziv i saradnja: Ovaj poziv upućen je svim kulturnim institucijama, bilo da su u oblasti muzike, književnosti ili vizuelnih i scenskih umetnosti, kao i institucijama i društvenim udruženjima, da uspostave kontakte sa Prokuraturom plemenitog grožđanog soka, odnosno Viteštvom, kako bi se, ako je moguće, olakšali zajednički događaji.

Član 17.

Viteški konfederati: Viteštvo pozdravlja muškarce i žene koji sa sobom donose lični ugled, agilnost i duboku vezu sa vinom i njegovom kulturom, nakon perioda ličnog poznanstva. Svaki Viteški konfederat – Hospes, Krstonosac, Konsilijarijus, Judeks, Konjanik i Nosilac regalija, ili svaki Viteški konfederat – Hospita, Dama, Vajndam, Dama Reda i Kapedam – mora doprineti ostvarivanju plemenitih ciljeva Reda kroz svoju posvećenost Redu i kroz konkretne aktivnosti u svom ličnom i profesionalnom životu, i aktivno učestvovati u životu Reda.

Član 18.

Teritorijalno širenje: 1. Senat: Prema čl. 8, Viteški senat ima sedište u Slobodnom gradu Ajzenštatu i u drugom senatskom sedištu Klosternojburgu. 2. Konzulati (regionalne ogranke Viteškog reda) deluju u pojedinačnim regionima. 3. Ogranci Viteškog reda su podeljeni na Viteške legate (distrikte). 4. Viteški legati se sastoje od Komanderija ili sudova (Viteških zajednica).

Prolog iz Viteškog Atlasa

Ovaj Viteški atlas, koji se može smatrati „filozofskim testamentom“ za Evropu, sadrži bitne izjave o vinu, životu, zemlji, intelektualnoj istoriji, Bibliji, ljudskom dostojanstvu, strukturi viteštva i viteškom putu za praktičnu primenu života. Završna nekrologija je takođe namenjena da bude znak kako se Viteštvo vina nosi sa svojim prethodnicima. Viteški atlas je dobio ime iz četiri razloga:

U grčkoj mitologiji, Atlas je bio nosilac globusa, tačnije Titan koji je podupirao nebeski svod u njegovoj najzapadnijoj tački, naime u tački tame;

Atlas je takođe stub u obliku ljudske figure koji nosi teške građevinske komponente;

Atlas je naziv dat najvišem vratnom pršljenu koji podržava ljudsku glavu; i konačno,

Atlas je mapa koja ljudima pruža geografsku orijentaciju.

Viteški atlas nudi pojedincima pomoć u prepoznavanju istina ovog sveta i u negovanju globalnog ljudskog dostojanstva. Viteški atlas efikasno pruža Viteškim konfederatima znanje koje je obavezno i unutar Reda vinskih vitezova za postizanje pojedinačnih stepena Reda. Pored ličnih koristi koje Konfederati mogu izvući iz atlasa, on takođe značajno doprinosi negovanju evropske zajednice vrednosti. To je zato što je Evropa oblikovana vinskom kulturom u značajnim oblastima. Hrišćanstvo takođe ima jake veze sa finim vinom - kako u tradiciji tako i u istoriji spasenja. Ono daje vredan doprinos evropskom identitetu i integraciji, kao i miru. To su glavni razlozi zašto je Viteški senat rado uložio veliki trud da proizvede ovu sažetu Vitešku knjigu. Sastoji se od približno 400 stranica koje prenose intelektualni sadržaj u tekstu i slikama, predstavljenim u visokokvalitetnim grafičkim formatima. Ukoliko osetite sumnju i/ili umor na svom životnom putu, možete računati na podršku i pomoć Viteških konfederata i crpeti osveženje i snagu iz atlasa! Viteški atlas je namenjen onima koji traže i teže, jer se unutrašnje vrednosti često odriču u korist spoljašnjih zadovoljstava. Ako ćemo se uhvatiti za ruke, ruke moraju pružiti ruke prema nama. Pošto viteštvo nije toliko pitanje članstva, već način života — naime, praćenje puta viteštva — čitav Viteški atlas je zamišljen kao viteški tekst koji može pružiti smernice svakom pojedincu u Švajcarskoj Konfederaciji.

Karakteristike

ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE – Evropski red vinskih vitezova – je institut privatnog prava, a njegov pravni subjektivitet se zasniva na austrijskom Zakonu o udruženjima. Njegov pravilan ustav je utvrđen statutom. Sa trenutno preko 25 viteških redova u mnogim evropskim zemljama, Evropski red vinskih vitezova održava umreženi rad prijateljstva i mira, gde se istinsko prijateljstvo živi kroz ujedinjujući element finog vina. Stoga, ova viteška mreža praktikuje kulturnu diplomatiju na visokom nivou. U raznim svečanim događajima, viteški konfederati, koji su podjednako povezani, pronalaze ispunjavajuću priliku da služe finom vinu, vinskom viteštvu, svojim bližnjima i društvu u elitnom, dobrovoljnom svojstvu.

ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE je evropski ne samo zbog svoje geografske rasprostranjenosti i pripadnosti svog senata Evropskoj uniji, već i zato što je evropski identitet značajno oblikovan vinskom kulturom, te se Evropa stoga može opisati kao vinski kontinent.

Red vitezova Evrope ima tradiciju viteštva. Red vitezova stoji u tradiciji Reda Svetog Đorđa, osnovanog 1273, 1333. i 1468. godine, respektivno, i nastavlja tu tradiciju.

Red vitezova Evrope ima službe i dostojanstva. Vrednosti svih službi i dostojanstava Reda vitezova datiraju još iz Ajzenštatskog manastira Braće milosrđa Svetog Antuna Padovanskog. Manastir, koji je predstavljao tadašnji prior, predsedavao je osnivačkim plemstvom i, kao pravno lice, kontinuirano je zastupljen sa mestom i glasom u Viteškom senatu. Red vitezova Evrope je kulturna institucija. Red vitezova ima svoje sekularne i svete korene u Bibliji. Štaviše, neguje milenijumsko kulturno nasleđe koje je ne samo mnogo starije od hrišćanstva, već je oblikovalo kulturu i bilo je preduslov za urbanu civilizaciju čovečanstva. ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE je hrišćansko viteško društvo. Red vitezova je posvećen hrišćanskim viteškim vrednostima i poštuje potrebnu svečanu formu blizu oltara, jer je vino, kao visoko oplemenjeni proizvod, uzdignuto na simbol Boga u svetu.

ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE je red vinskih vitezova. Termin „Vitstvo vina“ obuhvata i bitne karakteristike viteštva i karakteristike finog vina. U tom smislu, „Evropsko vinsko viteštvo“ je jedinstveno vinsko viteštvo, koje se ne sme mešati ni sa verskim redom ni sa suverenim viteškim redom, niti želi da se meša.

ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE je viteška konfederacija. Svi članovi viteštva su vezani zakletvom vrednostima, vinu i zemlji i uživaju u plodovima viteškog rada zajedno u međusobnom prijateljstvu, jer plemenito vino donosi radost i prijateljstvo.

Kakva je meni korist od toga što sam viteški saveznik?

Svako ko se pridruži udruženju svakako dovodi u pitanje koristi koje iz toga proizilaze. Iako je ovo preispitivanje koristi legitimno, prema principima ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE, ono nije viteško jer je navodno materijalističko. Osnovni princip Reda Vitezova Vina je da svaki član može slobodno da odredi svoju blizinu ili udaljenost od centra Reda, na osnovu lične sklonosti i sposobnosti. Stoga ćemo u narednim napomenama pokušati da ukratko kvantifikujemo koristi ne samo u materijalnom već, pre svega, u idealnom smislu.

Reč „KORISTI“ znači „nešto što se može koristiti“ i tako opisuje svojstva dobara u pogledu njihove podobnosti za zadovoljavanje potreba. Definisano na ovaj način, radi se o predstavljanju imovine ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE, pri čemu postoje dve vrste koristi: apstraktne koristi, tj. objektivna vrednost za sve Viteške Konfederate, i konkretne koristi, tj. subjektivna vrednost.

Apstraktne koristi obuhvataju praktičnu vrednost svih aktivnosti Viteškog reda, bilo da su društvene, kulturne, medijske, naučne ili enološke. Ovo svima zainteresovanima pruža veoma konkretne prednosti materijalne i obrazovne prirode, što dovodi do značajnih koristi za Viteške konfederate, kao što su povoljni poslovni odnosi, zajedničke marketinške mere, proširivanje znanja o vinu i kulturi i slično.

Na pitanje konkretnih koristi svakako se ne može valjano odgovoriti bez obraćanja prvoj tački, a ne bez dužnog razmatranja činjenice da Evropski viteški red vina čine istomišljenici koji su aktivni u razmeni ideja, negovanju prijateljstava i negovanju kulture vina. Kao što je pomenuto na početku, svako u Vitezovima vina može da odredi intenzitet svoje posvećenosti i, iz toga, samostalno definiše koristi za sebe.

U ovom kontekstu, pozivamo se na pesnika i filozofa Dantea Aligijerija, koji je studente podelio u dve grupe: vernike i književnike. Književnici su oni koji završavaju studije kako bi kasnije mogli da uživaju u profesionalnim i materijalnim koristima, kao što su veće plate, bolje mogućnosti za napredovanje i slično. Književnici postupaju na ljudski razumljiv i dozvoljen način: „Jer svetom upravlja samo korisnost“, kaže nam pesnik. Književnici u Vitezovima vide svoje prednosti u iskustvu viteških zajedničkih aktivnosti i u kontaktu sa ljudima koje su sreli samo kao Viteški Saveznici. Međutim, prema Danteu, pravi učenici – Religiosi – su samo oni koji proučavaju nauku radi znanja, a ne radi korisnosti.

Ova suptilna razlika za opisivanje idealne koristi prenosiva je i na Vitezove Vina. Religiozni unutar viteštva su stoga oni ljudi koji su spremni da se približe unutrašnjim fazama viteštva i koji imaju vremena i sklonosti da to učine. Oni služe idealima koji koriste njihovoj samorealizaciji i time postižu viši kvalitet života. U tom pogledu korisno je ne samo aktivno i pasivno učešće na Okruglim stolovima i brojnim pojedinačnim svečanim događajima tokom godine, već i intenzivno proučavanje viteških spisa.

Proglas o Evropi

Pan Evropa znači cela Evropa! Istorijska prekretnica u tom pogledu bio je Panevropski piknik 1989. godine na granici između Šoprona i Sankt Margaretena, gde je pala Gvozdena zavesa. Ne samo 1989. godine, već i ranije, posebno tokom talasa izbeglica nakon Mađarskog ustanka 1956. godine, ljudi iz vinorodnog regiona Burgenland, u srcu Evrope, pokazali su svoju otvorenost i spremnost da pomognu.

Identitet i kulturna izvrsnost Evrope snažno su oblikovani vinskom kulturom tokom vekova, tako da se s pravom može govoriti o Evropi kao vinskom kontinentu. Hrišćanska vera je takođe prožeta vinom, grožđem i finim vinom. Upravo su te činjenice podstakle Ordo Equestris Vini Europae, u saradnji sa Panevropskim pokretom, da svake godine prizna i ove vinske kulturne realnosti i ugnjetavanje koje je prevaziđeno lepotom okupljajući se ovde na ovom istorijskom mestu i održavajući Panevropski vinski piknik u budućnosti.

Betovenova melodija iz poslednjeg stava njegove 9. simfonije (1823) – u aranžmanu Herberta fon Karajana – inspirisana „Odom radosti“ Fridriha fon Šilera (1785), izabrana je za evropsku himnu. Ovaj tekst, zajedno sa onim iz Himne vinskih vitezova koji sledi, služi ovde kao manifest za Evropu slobode, prosperiteta, mira i lepote.

EVROPSKA HIMNA

(1) Radosti, prelepa iskro bogova, Kćeri Elizijuma, Ulazimo, opijeni vatrom, Nebeska, tvoje svetilište. Tvoja magija ponovo spaja, Ono što je moda ozbiljno podelila, Svi ljudi postaju braća, Gde tvoje nežno krilo počiva.

(2) Sva bića piju radost Na grudima prirode, Svi dobri, svi loši Pratite njen trag ruža. Dala nam je poljupce i vinovu lozu, Prijatelj, iskušan u smrti, Slast je data crvu, A heruvim stoji pred Bogom.

(3) Radost je ime snažnog izvora U večnoj prirodi. Radost, radost pokreće točkove U velikom satu sveta. Crpi cveće iz njihovih pupoljaka, Sunca sa nebeskog svoda, Sfere koje kotrlja kroz prostore Koje vidovnjačka trska ne poznaje.

(4) Radost ključa u peharima, U zlatnoj krvi grožđa Kanibali piju nežnost, Očajni herojsku hrabrost – Braćo, poletite sa svojih mesta, Kada se rimski krugovi napune, Neka pena prsne do neba: Ova čaša dobrom duhu!

HIMNA VITEŠKOG REDA

(1) Vino daje čovečanstvu snagu, plemeniti rezervoar je sok bogova, radost za srce je njegov dar, zaista najbolje osveženje čovečanstva,

(2) Simbol Boga u svetu, to je Gral koji drži plemenite. Plemenito je viteška dužnost, težina plemenitog viteštva.

(3) Videti istinu u svetu, znači ići kroz život bez zavisti. Tada ste slobodni sa tolerancijom i pletete venac mira. (4) Smireno razmišljajući o čovečanstvu, želimo da vodimo Viteški red. Na slavu Boga i vina, naš rad stoji kao nijedan drugi.

(5) Osmostruka beda na zemlji je nedostatak koji plemići žele da bore, koji su uzdigli krst kao svoj simbol.

(6) Ovaj duhovni simbol je osmozračan, formiran da nadoknadi greške. Takva je viteška zakletva: Ne zaboravite istinsko usavršavanje.

(7) Plemenito vino, sa svojom dobrotom, je izvor među nama. Rođeno iz znanja, to se otkriva nama vitezovima.

(8) Lepota je sjaj istine, zajedno sa radošću ljubavnog plesa. Ovo je jasno značenje života, vino - neka vam Bog podari.

(9) Služimo čovečanstvu, radost mira narodima ovde. Jedinstvo koje dolazi sa njim pruža snagu, kojom se najteže stvari mogu postići.

(10) Zato, hajde da čvrsto stojimo zajedno, vijorimo našu zastavu za Evropu. Ovaj cilj svakako opravdava zaključak:

Viteštvo mora da traje.

Po samoj svojoj prirodi, Equites de Vino su Equites de Pacis, u skladu sa izrekom:

„Oni koji piju zajedno ne ratuju jedni protiv drugih!“

Sve ovo simbolizuje Viteška nagrada za mir Gallus Pacis!

Fino vino, evropski napitak, donosi radost, prijateljstvo i mir.

Ona ujedinjuje ljude i nacije na plemenitom nivou; to je zaista dostojno da se slavi!

„In Necessariis Unitas, In Dubiis Libertas, In Omnibus Caritas“ "U potrebi, jedinstvu, u nedoumici, slobodi, u svemu, ljubavi"

IN HONOREM DEI i IN HONOREM VINI PAKS i LAETITIA SEMPER NOBISCUM PAKS EUROPAE

U času oštrog mača

Da bih započeo svoje reči sećanja, upućujem tople pozdrave i, pre svega, iskreno saučešće od strane poglavara Nadkuća Austrije, nadvojvode Karla, kao zaštitnika našeg Habzburškog viteškog reda. Ovo ne samo formalno, već i lično, kao senator prelat Alfred Cistler, sastao sam se sa članovima carske porodice nekoliko puta u našoj kući.

Konzule, biskupe i nosioce Ordenskog krsta, Vaše Veličanstvo i nosioce Ordenskog krsta, senatori i senatski prezviteri, plemići, značajni sa gradonačelnicom Ajzenštata i gradonačelnicom Dojčkrojca, viteška i draga ožalošćena zajednice, draga ožalošćena porodico!

Svi mi koji smo rođeni na ovom svetu podložni smo zakonima vremena i prostora i samim tim prolaznosti – ili, drugim rečima, zakonima stvaranja Tvorca u Njegovom stvaranju kao elementima stvaranja. Svako od nas ima svoj konkretan život, svoj konkretni životni zadatak koji treba da savlada.

Svi smo oblikovani svojim rođenjem i svojim dijalogom sa svetom; To jest, od talenata koje prirodno posedujemo i okruženja u kojem živimo, kao i od obrazovanja koje smo stekli.

Danas, iz časti i iskrenog prijateljstva, okupili smo se ovde u njegovoj matičnoj parohiji da se dostojanstveno i dostojanstveno oprostimo od našeg visoko cenjenog i veoma poštovanog viteškog prijatelja,

Senator Senatski prezviter MONSINJOR PRELAT PROF. MAG. ALFRED CISTLER

Osnivač Ordo Ekvestris Vini Evropske (OEVE) 42. parohijski sveštenik Kraljevskog slobodnog grada Ajzenštata 1972 – 1999 Kanonik i katedralni čuvar katedralnog kaptola Svetog Martina,

jer je Gospodu Bogu bilo ugodno da ga, svog viteškog i svešteničkog slugu, pozove k sebi u podne 23. novembra 2009. godine.

Senator prelat Alfred bio je u 56. godini svoje posvećene svešteničke službe, tokom koje je služio, između ostalog, kao osnivač parohije i graditelj crkve Bad Zauerbruna. Od osnivanja Ordo Equestris Vini Europae pa sve do samog kraja, radio je kao najbliži poverenik u vinogradu Gospodnjem i, kao senatski prezviter, služio je kao primeren podrška konzulima, senatorima i celoj Viteškoj konfederaciji.

Takođe je bio dobitnik počasnog prstena i član odbora za osnivanje Slobodnog grada Ajzenštata. Tokom njegovog mandata, prsten gradskog paroha je nagrađen grbom Kraljevskog grada i grbom Sedam pastira, koje je ostavio u nasleđe odboru za osnivanje.

Mi, njegovi viteški prijatelji, dugujemo mu zahvalnost za njegovu pastirsku brigu, brigu, ljudsku predanost i bliskost, kao i za njegov neophodan doprinos Viteškom delu.

Njegov sjajni primer ćemo uvek čuvati u našim srcima i dužno ga razmatrati u budućim izazovima.

Čak i u času oštrog mača, naš moto predstavlja pravedan život:

IN HONOREM DEI et IN HONOREM VINI

Ove reči iskrene zahvalnosti, iskrenog uvažavanja i proživljenog viteškog prijateljstva nudi Vlada Reda Ordo Ekuestris Vini Europae u ime celog Viteškog reda i Viteškog Senata:

Konzul Primus Senatus Alfred Rakoczi de Tombor-Tintera kao Magister Generalis, Konzul Secundus Senatus Hofrat prof. Helmut Skala, Prvi senatski prezviter Arhiepiskop mitropolit dr Franc Kramberger i senatski prezviter arhidean prelat dr Alfred Samer.

PAKS et LAETITIA SEMPER NOBISCUM

Spomen-ploča I. + II

https://rvve.rs/wp-content/uploads/2025/08/gedenktafel.jpg